Pre tačno godinu dana, kao regionalne koordinatorke Udruženja nastavnika engleskog jezika - ELTA-e, objavile smo svoj prvi tekst u Podrinskim. Kao što smo tada navele, želja nam je da svima koji uče i podučavaju ovaj jezik ponudimo mnoštvo korisnih informacija i zanimljivosti, približimo vam kulturu, običaje, tradiciju naroda širom sveta. Sve, do sada objavljene tekstove, možete pronaći na adresi: http://www.premiercentar.com/pages/kolumna2.html.

 U ovom broju, upoznaćemo vas sa božićnim običajima u raznim zemljama:

Velika Britanija
 Santa Claus  25. decembra donosi poklone kroz odžak, a za to vreme  Britanci uživaju u ćurki pripremljenoj na engleski način, ali i u poslastici  Christmas pudding , kao i mince pies (torticama od prhkoga testa punjenim suvim voćem).

Britanci tokom božićnog slavlja posećuju i tzv. "pantomime", neobična izvođenja bajki ili istorijskih događaja. Atmosfera  je dodatno naglašena brojnim svetlećim ukrasima na ulicama i trgovima. U Covent Gardenu sam Father Christmas pali svetiljke. Na poznatom trgu Trafalgar Square nalazi se predivan bor. Venčićima su ukrašena  vrata i domovi, a svako ko se zatekne ispod venca, može biti poljubljen ili nekoga poljubiti!

Francuska
Nešto južnije, u Francuskoj, stvari su toplije i šarmantnije. Npr., u njihovoj postavci jaslica, sveci koji stoje oko maloga Isusa zapravo su vesele zanatlije, seljaci, ribari i pralje, svi obučeni u odeću iz 19. veka. Oni donose pozdrave Svetoj Porodici.

Vrhunac  božićnog slavlja je Le Reveillon, odnosno božićni obrok. La Buche de Noël, čokoladna biskvit-rolada u obliku debla, smeštena ispred okićene jelke, simbolizuje  panj iz davnina. Dodajmo celoj ovoj priči još i to da francuska deca na Badnje veče pored kamina (peći) ostavljaju očišćene cipele i jedva čekaju da prođe noć, jer će ih ujutro dočekati pokloni!

Italija
A sad, još južnije. Kada vam Italijani požele srećan Božić, reći će Buon Natale (doslovno: dobar rođendan). U Italiji, u samom središtu svečanosti nije jelka, već jasle. Svako nastoji da napravi što lepše jasle, svakako lepše od onih komšijskih, a po mogućnosti i najlepše u mestu. Prema katoličkom običaju, 24 sata pre Badnje večeri treba strogo postiti.

Posle zalaska Sunca, pucanj iz topa na Castel S. Angelo u Rimu označava početak Božića. U 21 čas u crkvama počinje sveta liturgija (misa), a zatim večera u krugu porodice. Negde se pokloni izvlače iz urne sudbine, a zanimljivo je da se u nekim mestima u Italiji pokloni dele i na Sveta tri kralja. Dok ih u Italiji deli La Befana (veštica koja dolazi kroz kamin), u Španiji te poklone donose tri kralja, los Reyes Magos.

Japan
Božić se sve više slavi i u Japanu! Iako su vodeće religije budizam i šintoizam, Božić je postao neka vrsta komercijalizovanog praznika čijem se slavlju pridružuju svi. Glavni je ipak - Badnjak. Deca dobijaju mnogo poklona (navodno ih donosi Santa), ukrašavaju se jelka i fasada kuće.

Rusija
25. decembar u Rusiji je dan kada prestaje period strogog posta, a 31. decembar je najvažniji dan za decu. Ulice zasijaju, na trgovima se podižu veliki okićeni borovi, sastaju se prijatelji i slave. Rusi često slave na otvorenom, ukrašavaju jelku i uživaju u prirodi i snegu.

U Rusiji darove toga dana donosi Snjeguroška, odnosno Snežna žena, a Deda Mraza zovu - Tatica Mraz. Ne prate ga irvasi, već jedna devojčica (pahuljica) i dečak (Nova godina). Toga dana deca jedu crni hleb koji se nalazi u okačenim čarapama, recituju stihove i pevaju božićne pesme. Ipak, pravi se Božić po julijanskom kalendaru odvija 7. januara, a najavljuje ga jutarnja zvezda. Taj praznik Rusi slave u krugu porodice, u miru i tišini.

I tako, od Božić Bate, Santa Clausa, preko veštice Befane i Snjeguroške, stigli smo do kraja. Srećan vam Božić i Nova godina!