Internet je biblioteka. Internet je riznica znanja. Internet je sredstvo koje može da Vam pomogne da naučite, saznate, pogledate, snimite, objavite, zaradite... Namerno smo ostavili tri tačke koje znače da je paleta upotrebe kada je Internet u pitanju neograničena. Svako se bori za svoj deo kolača i bez obzira koji su delovi sveta u pitanju Internet je mesto na koje bez problema možete stići. Naravno, na tom putu Vi se nećete pomeriti sa svoje udobne fotelje. Srbija je rešila neka krupnija pitanja kada je nacionalni domen u pitanju ali nas tek očekuje „zlatna groznica". Mnoštvo primera je ispred nšeg oka, primera koji jasno i nedvosmisleno govore da strategija može jedno odlučnom i usmerenom društvu doneti boljitak. Irska, Indija, Makedonija, Hrvatska, Mađarska. Sve zemlje koje smo pomenuli su donele odluku na državnom nivou kojim smerom će se pokrenuti njihova „lokomotiva" razvoja.  Ostaje nam da čekamo odluku koja će zemlju Srbiju usmeriti ka cilju. Koji je cilj ? Videćemo... Do tada ćemo Vam prenositi iskustva sa svetske scene i poneki domaći uspeh.

Komapnija Jahu (Yahoo!) koja je pre nekoliko nedelja bila na meti giganta iz Redmonda- Majkrosofta (Microsoft) ovih dana obasipa medije saopštenjima. Naime Majkrosoft je ponudio deoničarima poznatog svetskog pretraživača - portala Jahu  (yahoo.com) ukupno 44.6 milijardi dolara za kupovinu vlasničkog prava ali se rukovodstvo Jahu-a bori za postizanje veće cene po jednoj deonici koja bi po njihovim rečima bila i realna.

Generalni direktor Jahu-a Džeri Jang bi, kako piše američka štampa, bio spreman da razgovara s Majkrosoft-om ako bi ponuda bila podignuta na 40 dolara po akciji, ali  Mikrosoft  još nije spreman za taj potez, iako bi ta firma želela da, kupovinom Jahu-a, zauzme povoljniju poziciju na tržištu Internet reklama koje je u ekspanziji. Jang procenjuje da će Majkrosoft radije izdvojiti više novca kako bi se zadržao na "prijateljskoj transakciji", nego da objavi javnu ponudu za neprijateljsku kupovinu Jahu-a, jer bi to dovelo do odlaska velikoj broja zaposlenih na ključnim mestima u toj kompaniji i njenoj upravi. Vrednost Jahu-a zavisi upravo od zadržavanja motivisanih inženjera koji poštuju Jangov autoritet na radnim mestima. Američki Internet pretraživač Gugl (Google), lider u oblasti pretraživanja informacija na Internetu, takođe je predložio Jangu sklapanje trgovinskog saveza, ali bi toj saradnji mogle da se suprotstave američke antimonopolske vlasti. Situacija se iz dana u dan menja i nije teško pretpostaviti da će biti ostvarena obostrano povoljna transakcija. Kada je u igru je (ne)očekivano „uleteo" i gigant Gugl (Google), postalo je jasno da će pobednik u ovoj finansijskoj utakmici biti u prilici da stvori jedinstveno tržište koje će biti veoma isplativo. Antimonopolski zakon koji je na snazi u Sjedninjenim Američkim Državama kao i u Evropi nije mnogo naklonjen Jahu-Gugl kompoziciji. Dugoročna saradnja bi u ovom slučajui bila pod lupom svih mogućih zakona i sve su naznake da će se kad-tad naći na „tapetu". Ovakve priče podgreva i najava menadžmenta Jahu-a da će u narednim nedeljama početi sa testiranjem najnovije tehnologije koju Gugl koristi na svom pretraživaču. Iako je Jahu naglasio da je ovaj čin samo test i da nema nikave veze sa bilo kakvom prodajom konkurentskom Guglu. Pored ovih pregovora Jahu je u priči i sa ostalim „velikim igračima" poput Tajm Varner kompanije (Time Warner Inc.) U međuvremenu Majkrosoft je počeo pregovore sa Njuz korporacijom (News Corp.) sa kojom bi eventualno nastupio i zajedničkim ulaganjem kupio većinski paket Jahu-a. Mnogo vatre, mnogo dima, sve je u igri i svi su uvideli da će ovom preprodajom zaraditi gomilu zelembaća. Analitičari koji prate ovaj događaj su složi u jednom komentaru: Kupovina će se završiti do kraja ove godine i ukupna suma će preći početnu koja je iznosila 44.6 milijardi dolara. Kako bi se izrazio naš Predsednik Tadić „Mašala!". Slažemo se u potpunosti.

Anketa o upotrebi Interneta u Evropi

Prema anketi koju je objavio institut GfK (GfK) u Beču, Island i skandinavske zemlje daleko su odmakle u odnosu na ostale evropskih zemalje u domenu  korišćenja Interneta i njegovih servisa. Na Islandu 88 posto stanovnika služi se Internet servisima, u Finskoj 82 posto, u Norveškoj 76 posto, u Danskoj 76 posto, Švedskoj 73 posto, prema istraživanju izvedenom telefonom među stanovnicima starijima od 14 godina.

 

Među zemljama Zapadne Europe, Malta je na začelju sa 25 posto korisnika interneta, ispred nje su Španija (35 posto), Portugal (43 posto) i Irska (45 posto). U celoj Evropi Albanija kaska za ostalima sa samo 1 posto korisnika. Austrija (67 posto), Velika Britanija (63 posto), Nemačka (61 posto), Francuska (56 posto) i Italija (53 posto) nalaze se na sredini tabele.

Zemlje oko nas i Internet

55 % korisnika u Hrvatskoj Internet koristi za slanje i primanje e-mailova, 60 % čita vesti, 12 % koristi internet bankarstvo, 6 %  kupuje preko Interneta, a 17 % skida muziku i filmove. Hrvatska je sa 39,4 posto građana koji koriste Internet u sredini među 13 zemalja srednje i istočne Europe, pokazuju rezultati istraživanje GfK Centra o korištenju interneta u zemljama te regije. Utvrđeno je da u toj regiji internet prosečno koristi 38 posto građana, što znači i da se u Hrvatskoj internet koristi nešto malo više nego u regiji. Ispred Hrvatske su Slovenija, ujedno i predvodnik u regiji sa 62 posto građana koji koriste internet. Iza Hrvatske su Srbija, te Bugarska, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Rusija i Ukrajina, u kojoj tek 12 posto građana koristi internet. Kada sve saberemo, čak 54% građana Evrope koristi Internet van posla, u slobodno vreme, tek 25,2% građana Srbije upražnjava redovno ovu aktivnost.

Ovim istraživanjem dolazimo do sasvim realne cifre od oko 700-900 hiljada redovnih posetilaca Internet sadržaja u Srbiji. Sa jedne strane, u odnosu na ukupnu populaciju cifra deluje beznačajno, ali sa druge strane kada znamo da u Srbiji imamo skromnu Internet scenu koja se redovno popunjava sa novim ponudama i koje imaju koliko-toliko kvalitetan, zanimljiv sadržaj - brojka koju smo naveli deluje sasvim ohrabrujuće. Budućnost je pred nama, iskoristimo je.