Retro

Sećate li se vremena kada su u čekaonicama na autobuskim i železničkom stanicama, u ustanovama državnih organa pa čak i u čekaonicama zdravstvenih ustanova, kao deo obaveznog inventara bile postavljene visoke posude - pepeljare za otresanje pepela sa cigareta i vodom za gašenje opušaka? I nepodnošljivo neugodnog mirisa koji se širio oko tih posuda i prizora pri pogledu na smrdljivu tamnu tečnost u kojoj plivaju opušci... vremena u kome su pušili i lekari u svojim ordinacijama? I autobusa u kojima se dim mogao «seći nožem» negde sve do prve polovine sedamdesetih? Pepeljare na svakom sedištu su bile standardni inventar u autobusima. Pušači su svoje prisustvo overavali ne samo u pepeljrama nego i na podu i na sedištima. Bilo je i požara. A onda su autoprevoznici prvi uveli zabranu pušenja u autobusima ne zbog preporuke Svetske zdravstvene organizacije ili Srpskog lekarskog društva, već zbog materijalnih troškova. Šoferi i kondukteri i dan danas puše jer ne smeju da budu nervozni zbog apstinencije - oni pravilno otresaju pepeo i gase opuške (jadni nepušači koji sede u prva dva reda).

Od sedamdesetih do danas u našem društvu je napravljen veliki pozitivni pomak. Duvanski dim je proteran iz javnog prevoza, zdravstvenih i većine javnih ustanova. Donešeni su zakoni, o štetnosti  duvanskog dima se piše, priča... Možemo li biti zadovoljni?

 

Istorija

Duvan se u raznim oblicima i na razne načine tradicionalno u Evropi upotrebljava od Kolumbovog otkrića Američkog kontinenta. Stavovi o duvanu su se menjali: smatrao se lekom za mnoge bolesti, njegova upotreba je bila kažnjiva, bio je društveno prihvatljiv. U prvoj polovini i sredinom dvadesetog veka marka duvana i cigareta su imale statusni simbol. Setimo se velikih državnika i filmskih zvezda tog vremena. Cigareta, muštikla, lula, tompuz bili su obavezni deo stajlinga svakog ko je držao do svog imidža. Duvanska industrija je bila jedna od najprofitabilnijih grana privrede.

Dvadeseti vek, na žalost, karekteriše i pojava takozvanih masovnih nezaraznih bolesti: maligne neoplazme, bolesti srca i krvnih sudova, respiratorne, cerebralne bolesti. (Taman smo se rešili teških zaraznih bolesti). Suočeni sa porastom broja obolelih od ovih novih bolesti, sredinom prošlog veka lekari su prvi put sproveli istraživanja na desetinama hiljada obolelih od raka bronha i pluća, infarkta miokarda i hronične opstruktivne bolesti pluća i dokazali uzročnu povezanost sa pušenjem. Istraživanja su nastavljena do današnjih dana a pušenje je definitivno proglašeno faktorom rizika za nastanak niza bolesti, posebno masovnih nezaraznih, zbog kojih se umanjuje radna sposobnost, kvalitet života, skraćuje životni vek. Istraživanja su otišla i dalje pa je dokazano da je izloženost duvanskom dimu - takozvano pasivno pušenje, u istoj takvoj meri faktor rizika za nepušače kao i aktivno pušenje.

Ova činjenica je za stručnjake i humaniste bila najpresudniji faktor za pokretanje inicijative o zabrani pušenja na javnim mestima. Zabranom pušenja štite se nepušači od prisilnig udisanja duvanskog dima, pušači manje puše, smanjue se broj obolelih i težina bolesti, kao i troškovi za lečenje koji u velikoj meri opterećuju društvo.

 

Činjenice

Duvanski dim sadrži preko 4000 komponenti od kojih ni za jednu nije dokazano da je korisna, ali je dokazano da su 43 kancerogene. Osim toga neke od ovih komponenti (najpoznatiji je nikotin) izazivaju zavisnost, tako da je konzumiranje duvana u bilo kom obliku ozvaničeno kao bolest zavisnosti. Ovo objašnjava činjenicu da većina pušača koji žele da prestanu sa pušenjem i znaju da duvanski dim opasno ugrožava njihovo zdravlje, ne mogu to i da učine.

Dokazano je da je duvanski dim povezan sa pojavom raka pluća, usne duplje, grla, želudca, grlića materice, mokraćne bešike, sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, srčanim i moždanim udarom, astmom, impotencijom, čestim respiratornim i drugim infekcijama, oštećenjem čula mirisa i ukusa... Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije procenjuju da je da je 95% smrtnih ishoda od raka bronha i pluća kod muškaraca povezano sa pušenjem.

 

Statistika

Prema podacima koje je 2006. godine sprovedeno u Srbiji, u okviru istraživanja zdravlja stanovništva, 62% nepušača je izloženo duvanskom dimu u svojoj kući, 45% na radnom mestu, a 77% mladih od 13-15 godina živi sa nekim ko puši u njihovom prisustvu. Ovaj teror sprovodi 40% muškaraca i 30% žena pušača. Teror nad svojim čedima čini 37% trudnica.

 

Perspektiva

Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama iz 1995. godine se sprovodi u ustanovama u kojima su rukovodioci nepušači, ili savesni pušači ili u koje redovno navraća inspekcija. Neke od njih su nepotrebno i ružno nakićene žutim nalepnicama, koje kao da ukazuju na to da zaposleni nemaju kapacitete da zapamte da je pušenje nije dozvoljeno. U ostalim ustanovama vonj duvanskog dima je prisutan od ulaznih vrata, a nepušači su obespravljeni. Inspekcijske službe, iz njima znanih razloga, ne zalaze u carstva pušača.

Odgovor na pitanje sa početka ove priče - možemo li biti zadovoljni? Bolje je nego što je bilo, ali ne možemo biti zadovoljni. Stari Zakon se ne poštuje, a novi Predlog zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu Vlada RS je usvojila krajem prošle godine. Očekuje se njegovo usvajanje. Predviđene su oštrije kaznene mere i biće obezbeđeni mehanizmi za njihovo sprovođenje.

Nezavisno od zakona neophodna je kontinuirana edukacija dece i omladine o štetnosti duvanskog dima i ohrabrivanje da se odupru nagovorima da probaju duvan, kontinuirano informisanje odraslog stanovništva o posledicama pušenja, formiranje centara za odvikavanje od pušenja pri zdravstvenim ustanovama, humanitarnim i nevladinim organizacijama.

 

Saveti

Nepušačima: imate pravo na vazduh bez duvanskog dima čak i kada ste jedini nepušač u mnoštvu pušača

Pušačima: nemate pravo da pušite u prisustvu nepušača

Trudnicama pušačima i roditeljima: ako pušite u prisustvu svoje dece, potrebno je da se obratite stručnjaku psihijatru ili psihologu - vi podsvesno ne volite svoju decu!