Koliko politika i politička situacija otežava rad privrede?
- Ekonomske kriza, koja je zahvatila skoro celu svetsku ekonomiju, neminovno je ostavila traga i na privredu u Srbiji. Iako neki pokazatelji govore o blagom rastu privrede, mislim da će oporavak biti znatno duži i teži. Što se politike tiče ona treba da stvori ambijent u kome bi privreda mogla da radi. Posle dvehiljadite dosta je učinjeno u nekom pozitivnom smislu. Međutim, u ovom trenutku država nema dovoljno sredstava da pomogne svim privrednim subjektima kojima je pomoć neophodna i očekujem da veliki broj preduzeća neće moći da preživi.

 
Kako ocenjujete sve veći broj štrajkova i nezadovoljstvo privatizacijom?
- Najveći broj štrajkova je u onim preduzećima koja uopšte nisu radila dugi niz godina i gde su radnici živeli od subvencija države. Radnicima su isplaćivane neke plate, ali nisu plaćani porezi i doprinosi i takve štrajkove ne bih mogao da nazovem realnim. Greška je što se u pravo vreme nije napravio presek ko može a ko ne može da radi i da se pomoglo onima koji su mogli da rade. Država je dosta novca uložila u preduzeće kao što je „Zorka" ili „Viskoza", a to nije donelo rezultate i sredstva su propala.

Što se privatizacije tiče nju ne možemo ocenjivati uopšteno. Svaka privatizacija je priča za sebe. Ona preduzeća koja su privatizovana od novca sumnjivog porekla, kriminala, nisu imali sreće. Za opstanak jednog preduzeća potreban je dobar menadžment, obrtni kapital ili poverenje kod banaka da ih finansiraju, pod uslovom da nisu prezadužena. Za neka preduzeća nisu se mogli sagledati svi problemi u procesu privatizacije i te probleme novi vlasnici nisu mogli da prevaziđu. Mi smo se sretali sa takvim slučajevima u kojima su neki procesi došli nekoliko godina posle privatizacije, ali sreća je što smo to uspeli da isfinansiramo, iako je to veliki problem.

  Javnost je veoma iznenađena skandalom, u kojem se i Vi pominjete, a to je kupovina preduzeća iz Vranja. Ispostavilo se da je završni račun falsifikovan i da je dugovanje tog preduzeća tri miliona evra. Šta će učiniti Agencija za privatizaciju, a šta država da biste se, u ovom slučaju, zaštitili Vi, jer ste očigledno prevareni?
- Ne znam. Mi smo obavestili Agenciju za privatizaciju i onu su prošle nedelje došli u kontrolu rada tog preduzeća posle privatizacije. Mi smo im stavili na uvid sva dokumenta koja su tražili, ali moram reći da ima jedan deo za koji ne možemo da krivimo Agenciju. Problem je nastao tako što su u toku privatizacije neki ljudi dali pogrešne podatke o preduzeću. Ispostavilo se da i neki poslovi koji su rađeni za stranog partera u visini od milion evra ne mogu biti naplaćeni. Nisam siguran da su za to, da strani partner neće da plati taj posao, znali ni rukovodeći ljudi u „Zavarivaču" a ni Agencija. Takođe imamo jedan broj tužbi koji je u procesu, pa mislim da i ovaj uznos od tri miliona evra nije konačna cifra.

Kako je glasio završni račun?
- Nedovršena proizvodnja i nenaplaćena realizacija bili su sasvim drugačije prikazani.

  Šta će dalje biti?
- Ne znam. Ovo je veliki udarac za našu kompaniju. Veliki problem nam je i dijalog koji vodimo sa predsednicima sindikata iz razloga što u toj firmi imamo veliki broj administrativnih radnika. Tražili smo da se firma restruktuira, a to znači da se oko 150 radnika mora otpustiti jer su višak. To bi pomoglo da onih 350 radnika koji ostanu mogu da profitabilno rade. Drugi je problem kako da prevaziđemo ovih tri miliona evra. Mi smo obavili razgovore sa svim relevantnim institucijama i oni žele da ostanemo u tom poslu. I lokalna samouprava i Ministarstvo za privredu i fond za razvoj.

  Postoji li mogućnost da se povučete?
- Postoji. Ako ne dobijemo podršku od nadležnih institucija, ne samo verbalnu, nego pre svega materijalnu, jer firmi treba nekoliko miliona evra da bi mogla da radi. Bila bi prava šteta da takva kompanija, sa takvim potencijalom i ljudskim resursima, i proizvodnim kapacitetima , ne nastavi da radi. „Zavarivač" je jedna od većih metalskih industrija u Srbiji i to je firma koja je Srbiji potrebna. Jedan od problem, u ovom trenutku, je i nedostatak posla. Na naše tržište su ušle strane kompanije koje su nama, ali i „Goši" i „MIN"-u iz Niša, uzele posao. Ovde mislim na investicije na izgradnji mostova i u Elektroprivredi gde smo imali značajan udeo.

 

Šta mislite o privredi Šapca i štrajkovima u Šapcu?

- Šabac je jedan od boljih gradova što se tiče privrede, zahvaljujući dosta uspešnim kompanijama. U Šapcu ima nekoliko preduzeća koja su među 100 preduzeća u Srbiji. Naravno i Šabac je zahvaćen talasom štrajkova, ali to su preduzeća koja ne rade duži niz godina i koja očekuju da im država reši probleme. Država može da isplaćuje plate, ali od poreza kojeg uzima od nas koji radimo, a to je pogubno za samu državu.

  Koliko ima Šapčana zaposlenih u vašoj kompaniji?
Na ovoj teritoriji ima preko 300 zaposlenih, a u celoj kompaniji radi preko 1.200 radnika.

  Svi bi izgubili
- Galeb ima viziju razvoja „Zavarivača". Ima menadžment, ima ljude, ima tehnologiju. I uopšte nije problem da mi održimo ovu firmu i da je pretvorimo u uspešno i profitabilno preduzeće. Ovde su problem velika sredstva koja su u minusu ali i loša komunikacija sa sindikatima. Ako se mi povučemo iz „Zavarivača" on će sigurno otići pod stečaj i rasformiraće se i u takvim okolnostima svi bi izgubili. Mi bi izgubili jedan deo sredstava, a radinici posao.